Renta za telesne povrede ili ošte?enje zdravlja | Renta
Naknada štete | Restitucija d.o.o. Renta Renta za telesne povrede ili ošte?enje zdravlja

Naknada štete

Renta

Anketa

Da li ste zadovoljni našim uslugama?
 

Trenutno na sajtu

Trenutno imamo 7 posetilaca na sajtu.

Šteta koju ošte?eni trpi može biti izgubljena i zakon ih deli na dva dela:

  • prvo, izgubljene zarade do momenta odlu?ivanja, u vansudskom ili sudskom postupku; iznos je u tom trenutku poznat i odre?uje se u obliku izgubljene zarade, i
  • drugog dela štete, koja ?e nastupiti u budu?nosti.

U pogledu na?ina naknade štete, sud je zauzeo slede?i stav: "Nakanda štete u vidu nov?ane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubudu?e, a ne i za ranije pretrpljenu štetu, koja se dosu?uje u jednokratnom iznosu".

Prema ?lanu 195. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima nakandu štete u obliku rente može tražiti samo neposredno ošte?eno lice, uz ispunjenje posebnih uslova da bi mu se dosudila naknada u ovom obliku. Ti uslovi su:

  • da je usled nastupele privremene ili delimi?ne nesposobnosti za rad lica telesno povre?enog, na primer u saobra?ajnoj nezgodi, došlo do gubitka zarade,
  • trajnog uve?anja njegovih potreba i uništenja ili
  • smanjenja mogu?nosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja.

Pri tome naknada štete u vidu nov?ane rente može se dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke za ubudu?e, a ne i za ranije pretrpljenu štetu.

Izgubljena budu?a zarada

Po u?estalosti najvažnije mesto zauzima gubitak zarade. Izgubljena zarada u momentu donošenja odluke i ubudu?e je zarada koju bi ošte?eno lice ostvarilo u tom momentu da nije, usled pretrpljene povrede, postalo potpuno ili delimi?no nesposobno za rad. Šteta, iznos budu?e zarade se odre?uje prema ?injenicama koje su poznate u vreme donošenja odluke. Pod zaradom se podrazumevaju sve imovinske koristi od rada bilo da se pojavljuju u nov?anom obliku, naturalnom obliku ili u obliku koristi od rada obavljenom samom sebi i nezavisno od toga da li se ošte?eno lice nalazi u radnom odnosu, odnosno nezavisno od toga kojom se dozvoljenom delatnoš?u bavi. U obzir dolaze svi oblici naknade za rad koje bi ošte?eno lice izvesno ostvarilo: kao zaradu iz radnog odnosa koju bi imalo u tom momentu, korist od rada u svom doma?instvu, u vrednosti rada koji je uložen angažovanjem tu?e radne snage za obavljanje poslova samostalnog zanimanja ili u vrednosti neostvarenih prihoda ako tu?a radna snaga nije mogla da se angažuje. Pri tome se pod zaradom podrazumeva sva imovinska korist koja se ostvaruje dozvoljenim radom.

Pravo na rentu po ovom osnovu imaju lica kod kojih je usled telesnih povreda i ošte?enja zdravlja došlo do gubitka ili smanjenja radne sposobnosti za bavljenje svojim zanimanjem (redovnim ili dopunskim) pri ?emu se taj dobitak ili smanjenje manifestuje kroz slede?e vidove materijalne štete:

  • gubitak celokupne zarade ili dela zarade kao i svake imovinske koristi od dozvoljenog rada, i
  • smanjenje zarade.

Budu?e trajno pove?ane potrebe

Pod izdacima za trajno pove?ane potrebe povre?enog lica u smislu ?lana 195. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, kao vida materijalne štete u obliku rente mogu se pojaviti troškovi za poja?anu ishranu, troškovi le?enja i troškovi za tu?u pomo? i negu.

Materijalni izdaci nastali zbog neophodnosti angažovanja drugog lica koje povre?enom ukazuje pomo? i negu prilikom: kretanja, putovanja, obla?enja, uzimanja hrane i drugih li?nih potreba, ?ine zbirno troškove tu?e nege i pomo?i. Ovde je re? o ošte?enom licu kod koga je smanjena opšta životna aktivnost na takav na?in da mu je potrebna tu?a pomo? radi zadovoljenja opštih životnih potreba. U ove izdatke ne ulaze troškovi za angažovanje tu?e radne snage u doma?instvu (spremanje hrane, ?iš?enje prostorija i sli?no), pošto takvi troškovi spadaju u štetu na ime izgubljene zarade i nadokna?uju se po tom osnovu. Za dosu?ivanje nakande po ovom osnovu dovoljno je sudsko utvr?enje o neophodnosti tu?e nege, a naknada se odre?uje prema visini izdataka potrebnih za obezbe?ivanje takve nege. Nije neophodno da su izdaci ve? u?injeni jer se radi o budu?oj šteti.

U našoj praksi, u vansudskom postupku poravnanja sa osiguravaju?im organizacijama, kao osnov se koriste iznosi koje u tu svrhu daje fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa se, zavisno od prirode i potrebe pomo?i može ponuditi odgovaraju?i iznos.

Pravo na naknadu štete za izdatke tu?e nege i pomo?i pripada samo ošte?enom, ako je u životu, a ne i tre?im licima, koja su povre?enom pružila negu i pomo?.

Renta za izgubljeno izdržavanje i pomaganje usled smrti davaoca

Smr?u lica koje je po zakonu bilo dužno da izdržava svoje srodnike, ovi gube izdržavanje na koje su po zakonu imali pravo i koje su do smrti davaoca izdržavanja koristili gube deo dohotka koji im je umrli ostvarivao ako je bio u radnom odnosu, penzioner ili obavljao zanatske ili neke druge slobodne profesionalne delatnosti ili ga je ostvarivao u zemljoradni?kom doma?instvu.

?lanom 194. Zakona o obligacionim odnosima predvi?eno je:

  • Osoba koju je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i ona koja je po zakonu imala pravo zahtevati izdražavanje od poginulog, ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja.
  • Ova šteta nakna?uje se pla?anjem nov?ane rente, ?iji se odnos odmerava s obzirom na sve okolnosti slu?aja, a koji ne može biti ve?i od onoga koji je ošte?enik dobijao da je preminuli ostao u životu.

Prema tome, "pravo na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja pripada licima koje je preminuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izdržavanje od poginulog u smislu ?lana 289. i ?lana 302. Zakona o braku i porodi?nim odnosima Republike Srbije".

Zakonska dužnost izdržavanja postoji uglavnom izme?u: bra?nih drugova, roditelja i dece i srodnika u pravoj liniji, o?uha i ma?ehe i pastor?adi, te bra?e i sestara u pogledu izdržavanja maloletne bra?e i sestara.

Lice koje poginuli nije redovno pomagao i izdržavao, nego je to ?inio povremeno ne ulazi u krug lica koja imaju pravo na naknadu štete u obliku rente.

Uslov je da je poginuli bio u mogu?nosti da daje izdržavanje u ?asu pogibije.

Uslovi za ostvarenje prava na zakonsko izdržavanje i rentu

Da bi ošte?eno lice moglo da ostvari pravo na naknadu štete usled smrti davaoca izdržavanja, mora prethodno da ispunjava uslove za ostvarivanje prava na zakonsko izdržavanje. Predvi?eni uslovi su kako na strani tražioca izdržavanja, tako i na strani davaoca.

Pravo na izdržavanje od drugog bra?nog druga može da ostvari bra?ni drug za vreme trajanja bra?ne zajednice, kao i posle njenog raskida. On to pravo može ostvariti ako je nesposoban za rad ili se ne može zaposliti i to prema utvr?enoj potrebi izdržavanja i mogu?nostima davaoca izdržavanja.

Pored objektivnih uslova, traži se i ispunjenje i subjektivnih uslova na strani tražioca izdržavanja, tj. da nije zlonamerno i neopravdano napustio svog bra?nog druga (?lan 297. stav 1. Zakona o braku i porodi?nim odnosima).

Ko može da traži naknadu štete

Izdržavana lica i lica koja imaju pravo na izdržavanje odre?ena su Zakonom o braku i porodi?nim odnosima.

Tako pravo na naknadu za gubitak izdržavanja zbog smrti davaoca izdržavanja imaju:

  • maloletna i punoletna deca, ro?ena u braku i van braka i potpuno usvojena deca kada su ispunjeni zakonski uslovi,
  • bra?ni drug i vanbra?ni drug,
  • roditelji,
  • bra?a i sestre,
  • pastor?ad,
  • o?uh i ma?eha,
  • ostali srodnici u pravoj ushodnoj i nishodnoj liniji i
  • onaj ko je imao troškove izdržavanja.
 

Važne informacije

Naknada štete | Restitucija d.o.o.

Mati?ni broj 21486205

PIB 111463274

Teku?i ra?un 275002022356986742

--------------------------------------------

Telefon 066/22-555-2 dostupan 24h

E-mail restitucija@restitucija.co.rs

Novosti

Poštovani,

Restitucija d.o.o. raspisuje konkurs za ve?i broj regionalnih menadžera u više gradova u Srbiji.

Više informacija možete saznati na stani Naš tim.

Restitucija d.o.o. na Facebooku